Pesnik bez pera

Pišem ti u očima
kada te slušam
kada se smeješ

uzdišem svoju pesmu
među pukotinama dana
dok podižem korpu za veš

stavio sam rime
sa tvojim ćebetom na
ćoškove podvijene ispod dušeka

utiskujem metaforu
na tvoje čelo
i obećavam ti još neka poređenja

zatim zatvaram vrata
i ostatke svoga dana
nežno
skupljam

u tvom sanduku sa igračkama
misaoni fragment na žici za veš
mrlja od noža u činiji

veče je poput jutra poput prethodnog dana
sve ima svoje mesto
ali ničeg nema na papiru

Ničeg nema na papiru
ali gugutanje tvog smeha odjekuje zidovima
nikome ne mogu da pokažem koliko naporno radim
ali spokoj u tvom telu pokazuje mi da ti je lepo

ničeg nema na papiru
reči lebde pored planera
dok zalivam biljke
među česticama prašine na lajsnama
iza kauča

ne postoji CV za pesnika bez pera
koji pravi magiju od trenutaka
pravi pesmu od svake kaše

ne postoji CV za moj najveći uspeh:
bezuslovna ljubav
ego na poslednjem mestu
moda i frizer se stalno odlažu
osećaj da moram da se branim kada kažem da ne tražim plaćeni posao

imam vremena za srdačan osmeh na ulici
sustignem te svaki dan posle prvog meseca škole
kod semafora s tvojim bratom u kolicima razmišljam o novoj pesmi

život čini da i to zaboravim
jer nema ničeg na papiru

ali imam oko
za lebdeću reč
njeno putovanje
pre nego što je zapisana
ceo dan gledam
i opipavam
strukturu
na jeziku
imam pipke
koji vijugaju
do svakog spoljašnjeg zida

reči se sudaraju s njima ceo dan
osećam njihove vibracije
moje čulo dodira je izoštreno
i znam kako ti je

ponekad upadnem u zamku
poverujem da sam bezvredan jer me nema na papiru
ne mogu nigde da pokažem koliko sam „kul”
osim što osećam i znam da radim ono što je za mene dobro
onda duboko uzdahnem
pomazim strofu preko tvoje pisaće kuglice
uzdahem prazan red samo sa osmehom
podvijem prave uglove tvog ćebeta
i pomislim:

život nije poput papira
već poput mojih lebdećih reči

EN | NL | RO