Pišem ti u očimakada te slušamkada se smeješ uzdišem svoju pesmumeđu pukotinama danadok podižem korpu za veš stavio sam rime sa tvojim ćebetom naćoškove podvijene ispod dušeka utiskujem metaforuna tvoje čeloi obećavam ti još neka poređenja zatim zatvaram vratai ostatke svoga dananežnoskupljam u tvom sanduku sa igračkamamisaoni fragment na žici za vešmrlja od noža u …
I zato što ne veruješda želim da ronimda se neću udavitikada ti iz vode vadim kamenje da za mene ono nijeteško već lepopredivno tolikolagano da moram da pazimda ne izronim prebrzo i da me struja ne ponese na obali se nalazipostavljeni stokao i svakog danaobećavam ti da kamenjeneću polomiti nego ću ga glancatidok jarko ne …
Još uvek mamuran od uobičajenog noćnog izlaska koji podrazumeva odlazak u moja tri omiljena paba, odlučujem da kupim limenku Koka-Kole, savršenog leka za mamurluk, ako se izuzme ledeni sok od paradajza s vodkom, jer upravo idem na posao. Zaključavam bicikl i ulazim u jeftini supermarket. Poput trgovinskog lanca Špar sa velikim frižiderom; kasirkama koje pored …
Proleće je. Vodeni pauk u reci zuri u pet silueta na nasipu. Siluete se povremeno stapaju, noga nestaje u kolenu, ruka u leđima. Četvoro dece hoda u koloni iza majke. Ona spušta ramena i nosi veliki slamnati Šešir koji se kruni na rubovima.Vetar im širi jakne.„Hajde deco”, kaže ne okrećući se. „Moramo sve da vratimo.”Druga …
Počinjem snažnije da okrećem pedale i osećam vetar na koži i u kosi. Buka automobila postaje sve slabija. Dok se vozim ovom malom ulicom, osećam kao da se menjaju boje neba.Vazduh takođe ima drugačiji ukus. Kao da sam na nekom drugom svetu. Ovu ulicu poznajem veoma dobro, to je ulica u kojoj sam odrastao. Sada …
Glava koja je odsečena, izgleda da je – na trenutak – svesna da je odsečena. Prava je šteta imati ovakvu misao kao poslednju: „Odsečena sam.“ Možda neke odsečene glave pomisle nešto potpuno drugačije, ali „Ja sam odsečena“ pogađa pravo u centar. Jedna od pomisli koju odsečena glava verovatno neće imati je: „Jesam li isključila šporet?“ ili …
„I?”, Pitala sam muža, „da li si uspeo da me zavoliš s vremenom?” Moj muž je gledao fudbal. Pao je gol. Sa oduševljenim „Daaaaa!“ u ušima, vratila sam se u svoju sobu na drugom kraju kuće, sa snažnom potvrdom. Umetnost življenja je biti sposoban da izvučeš pravo„da“ bilo gde, u pravo vreme i u tonu …
Penjem se uza zid. To je gubljenje mog vremena i energije, zato što bi mi bilo mnogo lakše da položim zid i da normalno pređem preko njega. Ali to tako ne ide u mom svetu. Treba da idem vertiklano protiv sila prirode. CZ | DE | EN | HR | NL | RO
Šetala sam sportskim terenom s majkom. ,,Vidi’’, pokazala mi je, ,,baš lepo, zar ne?’’. Pokraj staze su svuda bile razbacane limenke piva, i sve su bile zelene. Bilo ih je toliko da više nisu predstavljale neugledni otpad, već gotovo mozaik od trave i limenki u brojnim nijansama zelene. Moja majka, koja uglavnom želi da preduzme …
Ispod toplotnog štita Vojadžera 1 nalazi se mikroskopski komadić leda. To je jedini trag vode na brodu koji nije ispario,nestao ili koji jednostavno nije oduvan s broda tokom 35 godina od kako je lansiran iz Svemirskog centra Džon F. Kenedi, udaljenog vazdušnom linijom nešto više od 80 kilometara od Orlanda. Kapljica visi između ivica pukotine …